Maketar Slobodan Lajić iz Banjaluke, koji se ovim hobijem bavi više od 30 godina, predsednik i jedan od osnivača Maketarskog kluba Kastel, kaže da je maketarstvo hobi za čitav život. Maketarstvom se počeo baviti u detinjstvu, jer je volio naoružanje, tenkove, avione, a privlačila ga je ideja da stvara nešto svojim rukama.
Ekipa Anadolije sa Lajićem je razgovarala u prostorijama Maketarskog kluba Kastel, gde su izložene neke od maketa članova kluba.
U tim prostorijama banjalučki maketari sastaju se redovno, jednom ili dva puta sedmično, kada hobi uspeju uskladiti sa poslovnim i porodičnim obavezama. Banjalučke maketare veže ljubav prema minijaturama uglavnom aviona i borbenih vozila. Prema rečima Lajića, u Banjaluci nema specijalizovanih prodavnica u kojima je moguće kupiti maketu, a ovakve radnje retke su i u regiji. Ranije mu je bilo je teško doći do maketa, ali se zahvaljujući internetu situacija popravila.
– Kada sam se počeo baviti maketarstvom, same makete bile su lošijeg kvaliteta, manje detaljisane, imali ste manje publikacija. U Banjaluci nikad nije bilo maketarskog kluba. Časopisa je bilo puno manje, nije bilo interneta, niste mogli da vidite kako drugi rade – kaže Lajić, po struci metalski radnik mašinske struke.
Sada su makete nove, bolje, lepše, proizvođača u svetu je mnogo i svi se bore da osmisle što bolju maketu, tako da se prema rečima Lajića sada lakše se baviti maketarstvom. Osim toga, u regionu se redovno održavaju takmičenja na kojima se ocenjuje tačnost izrade maketa, verodostojnost, da li su makete obojene kao i originali, te potrošenost makete.
– Ukupno, celi dojam, ako imate nešto što ste sami ugradili, dorađivali na maketi, to je plus, još ako uradite to verodostojno i autentično onda je to sigurno i veći plus. Dobijate dodatne bodove za ocenu makete i onda imate veću šansu da uzmete neku od medalja ili da budete pri vrhu kod ocenjivanja – rekao je Lajić.
Banjalučki maketari redovno posećuju takmičenja u regionu – u Zagrebu, Slavnoskom Brodu, Beogradu, Čačku, Novom Sadu, Pančevu, a sa ovih takmičenja u grad na reci Vrbas redovno donose nagrade.
– Svi u klubu donosimo dosta medalja, nagrada tokom takmičenja. Bilo je i dobrih priznaja – zlatnih medalja, posebnih nagrada i svega po malo – kaže Lajić.
Ljubitelji maketarstva okupili su se zahvaljujući internet forumima. Prvu izložbu maketa su organizovali 2012. godine i od tada redovno u februaru organizuju izložbe. Klub, koji sada broji deset stalnih članova i nekoliko koji žive u drugim gradovima, osnovali su 2014. godine zbog interesovanja građana i mladih maketara.
– Nadamo se da će biti i dalje dobrih izložbi, kako je bilo i ovih pet koje smo do sada organizovali. Očekujemo da i drugi gradovi u RS i celoj BiH krenu našim stopama da formiraju klubove, da ta saradnja bude jača i intenzivnija, biće bolje i nama i njima – rekalo je Lajić.
Dodao je da bi u tom slučaju popularizacija maketarstva bila bi na višem nivou, što je i jedan od osnovnih ciljeva Kluba Kastel.
– U BiH zvanično nema klubova, mislim da nema. U Sarajevu je pri završetku formiranje ili je već formiran klub Modelisimo – dodaje on. Na izložbama u Banjaluci učestvuju i maketari koji nisu članovi ovog kluba, a dolaze i kolege iz drugih gradova.
– Samim tim, izložba je raznovrsnija. Imamo podmornica, brodova, jedrenjaka, plovila koja idu po rekema. Neko pravi naučnu fantastiku, kao što su ratovi zvezda i slične stvari, tako da imamo svega pomalo – kaže Lajić.
Obzirom da na ovom području ima mnogo dobrih maketara, Lajić smatra da je prava šteta što klubova nema više, jer bi moglo biti i više izložbi i takmičenja kako bi se promovisao ovaj hobi.
Najbolje godine za početak bavljenja ovim hobijem su nakon dvanaeste. Pošto se radi bojama, razređivačima, skalpelima, makazama, tek od ovog uzrasta moguće je izbeći povređivanje. Gornje starosne granice nema, maketarstvom se može baviti sve dok vid služi, ne izdaju ruke…
– Kada odemo na takmičenje, nađemo ljude koji imaju preko 75 godina. Naprave maketu ili ne, ali tu su sa tehničkim savetima, sa radovima nekim od pre – kaže Lajić.
A cene maketa variraju u zavisnosti od kvaliteta, proizvođača i dodataka, od 15 KM pa do 70 – 80 evra. Osim maketa, potrebne su i boje, kistovi, turpijice i mnogo drugih alata. Za sastavljanje jednostavnijih maketa potrebno je od oko 20 sati pa do nekoliko meseci rada.
Najvažniji ljubav i strpljenje
– Maketari mogu biti svi, oni koji vole da stvaraju nešto svojim rukama, a nema određene profesije ili profila čoveka koji može. Mi imamo maketara i pravnika i PTT tehničara i veb dizajnera i građevinskih inženjera i vojnih lica, svih profila što se tiče zanimanja. Osnovna stvar je da morate voleti maketarstvo, stvarati svojim rukama, sastavljati delove, stvarati predmet u manjoj razmeri – objašnjava Lajić.
Na pitanje koliko je važno strpljenje, odgovara da je prilično važno, ali da je ljubav najvažnija.
“Kada imate puno ljubavi onda se, što mi kažemo, malo ovi ‘živčaniji’ smire kroz to sastavljanje maketa. Strpljenje i ljubav i sve se može napraviti”, kaže Lajić.
