Vlasnici voćnjaka u Podgradcima,Jablanici,Turjaku,Trebovljanima i drugim selima kod Gradiške prinuđeni su da za orezivanje voća angažuju sezonce iz Srbije.
Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS kaže da će ovaj posao, od kojeg u mnogome zavisi rod, kasniti jer orezivanje neće biti završeno u planiranom roku. Ni dolazak rezača iz Srbije neće bitnije promeniti ovu situaciju.
– Nemamo dovoljno radnika osposobljenih za orezivanje voća, posebno jabuke i kruške. Dnevnica je 70 KM plus hrana i smeštaj. Međutim, dobra zarada, ispostavilo se, nije garancija da ćemo poslove završiti na vreme – rekao je Dojčinović.
On kao i ostali voćari u ovom kraju žale se da ni u Srbiji ne mogu pronaći dovoljno osposobljenih sezonaca za orezivanje. Prethodnih godina su, kaže Marinko Šljivar iz Jablanice, rezači masovno dolazili i uspevali na vreme završiti sve poslove na plantažama.
– Ove godine došlo nam je samo nekoliko radnika. To je suviše malo za velike površine pod voćnjacima. Zato mnogi sami, porodično orezuju svoje voćnjake, ali to ne garantuje kvalitet. Ukoliko se nešto bitnije ne promeni, orezivanje će kasniti najmanje mesec dana – smatra Šljivar.
Radiša Stefanović i Zoran Karić iz Župskog Aleksandrovca su među malobrojnim sezoncima iz Srbije koji sada rade u Potkozarju.
– Ovde dolazim zbog posla više od 20 godina. Stalno sam kod istih voćara i zadovoljan sam, a verujem da su i oni zadovoljni mojim učinkom. Poznajem svaku voćku – kaže Stefanović. On dodaje da je iz Aleksandrovca došlo tridesetak njegovih komšija koji rade u potkozarskim voćnjacima.
– Prethodno je dolazilo neuporedivo više radnika iz Srbije. Deo je otišao u Vojvodinu, rade u voćnjacima blizu Novog Sada, u Slankamenu i drugde. Završili smo poslove na svojim imanjima, sada nemamo toliko obaveza do proleća i vredi to vreme iskoristiti da bi nešto zaradili – objašnjava Stefanović, koji u okolini Gradiške radi dva do tri meseca godišnje.
Njegov komšija Zoran Karić je posle pauze od desetak godina, ponovo došao da orezuje voće.
– Bio sam u međuvremenu u Švajcarskoj, a nekoliko sezona radio sam u voćnjacima u blizini Inđije i Novog Sada. Meni se isplati doći, svakodnevno ima posla, a domaćini uredno plaćaju. Ovo je vreme kada u svome malinjaku nemam posla pa tu pauzu koristim da bih ovde došao – rekao je Karić.
Osim sezonaca koji orezuju voće, oni su angažovani i tokom berbe voća. Najbrojniji su sezonci iz Hercegovine, Podrinja, Niša, Vranja, Kruševca, dok domaće stanovništvo nije zainteresovano ni ospsobljeno za sezonske poslove u voćnjacima.
Potrebna škola za rezače
Milutin Misimović, inženjer voćarstva iz Gardiške, koji se i sam bavi proizvodnjom voća smatra da je neophodno školovati učenike za rezidbu voća te još neke poslove u ovoj delatnosti.
– U gradiškoj opštini imamo intenzivnu proizvodnju voća na 2.000 hektara. Evidentan je manjak rezača, a za te poslove potrebni su iskusni radnici. Tu ne sme biti eksperimentisanja – smatra Misimović.
