Da oko 150 meštana Donje Ljubije, samo desetak kilometara udaljene od Prijedora, živi kao u srednjem veku potvrđuje primer da mnogi od njih tope sneg i skupljaju kišnicu da bi skuvali supu, oprali veš ili se istuširali.
Preciznije, taj problem imaju stanovnici naselja Novi i Stari put u blizini lokalne železničke stanice, koji su “žedni” od rata naovamo.
– Pre smo vodu imali normalno, a sada je nemamo nikako ili kaplje – kaže Ahmet Rešidović koji godinama za najosnovnije potrebe skuplja kišnicu a trenutno topi sneg da bi napunio kućni rezervoar.
Ispravnost vode
– Bio sam prinuđen da ga napravim i on mi je jedini izlaz za dobijanje vode za kuvanje, pranje sudova i ostalu higijenu. Inače, ispravnost te tečnosti je, uprkos predostrožnosti, uvek pod znakom pitanja jer je to ipak voda s krova ili je dobijena topljenjem snega – otkriva ovaj Ljubijac.
Još kaže da je više puta pokušavao da problem kandiduje kod predorskog “Vodovoda” ali od toga, kako ističe, do sada nije bilo nikakve vajde.
– Uvek dobijem obećanja i ,,kulturan” odgovor tipa dotrajao vodovod, nema sredstava, sredićemo… Eto baš nedavno su opet dolazili iz tog preduzeća i mislim da su sada konačno uvideli da mi stvarno imamo problem i da ne izmišljamo. Takođe, smatram da nije trebalo 15-20 godina da nam poveruju – ističe Rešidović.
Za to vreme, grupa meštana ovog dela Ljubije je ogorčena na odnos “Vodovoda” pa i gradskih vlasti prema njihovim naseljima.
– Uvek kažu skupite pare i mi ćemo vam napraviti, ali odakle nam!? Zato im poručujemo da je voda naše ljudsko pravo i da je njihova dužnost i obaveza da nam je obezbijede jer je redovno plaćamo kao i sve ostale kamate, poreze i harače. Dakle, dosta je šupljih obećanja i ovoga života kao u srednjem veku iako Ljubija leži na vodi – navode naši sagovornici među kojima je dosta dece, starih, invalida i bolesnih.
– Stari se ne mogu kretati, a kamoli ići po vodu. Uz to, mi smo zaboravili šta je to tuširanje, jer znamo samo za “bokaliranje” – kažu meštani.
A da paradoks cele priče bude veći, stanovnici usred naselja imaju bogat izvor zvani Grabovac koji su obnovili svojim sredstvima da bi olakšali svoj problem.
Jedva kaplje
– Ljudi ovdje dolaze s kantama i bocama, a ja traktorom. Onda punim cisternu i burad i razvozim vodu ljudima jer se mora pomoći. A problem sa vodom se pojačao u poslednje tri godine kako su na vodovod prikopčana naselja na okolnim brdima. Mi protiv toga nemamo ništa, međutim, ostali smo gotovo bez kapi – kaže meštanin Mehmed Imamović i navodi paradoks da voda curi iz cevi na jednoj njegovoj njivi na višoj nadmorskoj visini dok on s druge strane dolje nema vode.
– Da ne pominjem koliko me košta to što imam farmu bikova i junica pa moram trošiti struju na pumpu za vodu. Niko ne pita za to što me kubik vode tako izađe pet puta skuplje od normalne i uobičajene cene, a pričamo o nekoj privredi, razvoju i opstanku sela – napominje Imamović i naglašava da vode danju nema, te da po noći ustaje da bi štogod nakupio u burad.
– Malo mi nakaplje ali to ne može biti za stoku a kamoli domaćinstvo, pranje veša, kuvanje i druge potrebe – tvrdi Imamović i takođe priznaje da su pre nekoliko dana bili ljudi iz prijedorskog “Vodovoda”.
– Rekli da će početi da mere pritisak i raditi na tome da se odštopaju vodovodne cijevi i neke možda zamene. Bilo bi lepo da se taj naš dugogodišnji problem reši kada vodu već plaćamo. Najteže je biti bez vode – kaže Meho.
Mikić: Sutra počinjemo da rešavamo!
Zoran Mikić, poslovođa u prijedorskom “Vodovodu” potvrđuje za Press da je nedavno obišao teren i upoznao se sa problemima meštana.
– U rešavanje cele situacije ćemo krenuti od sutra i staviti akcenat na taj problem koji se, nažalost, dešava zbog gubitaka i začepljenja na inače dotrajaloj vodovodnoj mreži. S tim u vezi, najveći naš problem je nedostatak finansija, međutim, postoji projekat da se i taj deo Ljubije reši putem kredita Evropske investicione banke. Naime, trebalo bi da bude izgrađen rezervoar u obližnjem mestu Ljeskare i zamenjene dotrajale vodovodne cevi jer nećete vjerovati koliko sedra zna da ih začepi i stvori probleme. I zato se dešava da neki stanovnici na višoj nadmorskoj visini imaju vodu, dok oni koji su niže nemaju – pojašnjava Mikić.
Press RS
