Sve dok RS ne dobije jedinstvenu socijalnu kartu, pomoć za siromašne i dalje će u dobroj meri završavati u rukama onih kojima je najmanje potrebna.
Iako priča o izradi ove karte traje već par godina, do danas povodom toga praktično nije urađeno ništa.
Podsetimo, premijerka Srpske Željka Cvijanović je još krajem 2013. godine izjavila da je socijalna karta i tada bila na dnevnom redu Vlade RS.
– Tokom godine smo razmišljali kako da je izradimo. To je složena priča, koja podrazumeva čitav niz aktivnosti. Međutim, uradićemo to, najverovatnije u 2014. godini. Tako ćemo znati da li novac dajemo onome kome je potrebno ili pravimo greške – rekla je premijerka.
S druge strane, istraživanja pokazuju da je sistem raspodele socijalne pomoći više nego nepravedan. Naime, na sve socijalne transfere kao što su penzije, boračke naknade, naknade za socijalnu pomoć, za civilne invalide, dečiju zaštitu i mnoge druge, trošimo ogromne pare.
– Od toga, samo oko 15 odsto dobija najsiromašnija petina stanovništva, dok više od 25 odsto ove pomoći odlazi u ruke petine stanovništva, koje ima dobra primanja. Osnovni razlog ove nejednakosti je to što se najveći deo socijalnih transfera kod nas dodeljuje na bazi statusa, a ne na bazi utvrđenog socijalnog stanja – pokazalo je istraživanje centra “Gea” iz Banjaluke.
Ovo je sasvim dovoljan razlog da požurimo sa izradom socijalne karte, koja je nužna za rešavanje problema socijalno ugroženog stanovništva.
Prema podacima Zavoda za statistiku RS, krajem 2015. godine u Srpskoj je bilo skoro 150.500 punoletnih i 65.500 maloletnih korisnika socijalne zaštite.
Socijalna karta preduslov je regulisanja i mnogih drugih ekonomskih ili egzistencijalnih pitanja, poput onog o ličnom bankrotu.
U Ministarstvu finansija RS potvrdili su da donošenje Zakona o ličnom bankrotu RS, koji bi pomogao prezaduženim građanima da reše finansijske probleme, između ostalog zahteva izradu socijalne karte.
U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS priznaju da kreiranje ove karte prevazilazi kapacitete jednog ministarstva ili jedne institucije.
– Reč je o popisu koji bi obuhvatao svu populaciju, a ne samo onu koja ostvaruje prava iz oblasti socijalne zaštite – kažu u Ministarstvu.
Dodaju da se prava iz socijalne zaštite trenutno ostvaruju putem nadležnih centara za socijalni rad, koji imaju svoje baze podataka o korisnicima socijalne zaštite.
– Da bi unapredili sistem vođenja evidencije o korisnicima ovih prava i uspostavili jedinstvenu metodologiju rada na nivou RS, lane smo doneli pravilnik o vođenju evidencija u socijalnoj zaštiti. Njime je jasno propisan sadržaj i način vođenja evidencija korisnika prava i usluga u socijalnoj zaštiti, kao i obrazac evidencije – ističu u ovom ministarstvu.
Podsećaju na to da na godišnjem nivou objavljuju i bilten socijalne zaštite, koji predstavlja pregled stanja iz oblasti socijalne, porodične i dečije zaštite.
Nebriga o socijalnim potrebama
Ekonomisti smatraju da se u Srpskoj malo brine o socijalnim potrebama građana.
– Socijalna karta nam je potrebna da bismo znali kome je pomoć zaista preko potrebna. U skladu sa tim, znalo bi se kolika pomoć kome sleduje. Međutim, zvanična statistika nema precizne podatke o socijalnim kategorijama stanovništva. Pozivamo se na istraživanja i analize nevladinih organizacija i međunarodnih institucije, umesto da napravimo jednu sveobuhvatnu socijalnu kartu, koja bi pokazala stvarno stanje – ističe ekonomista Zoran Pavlović.
