Na koji način možemo da sprečimo nastanak kardiovaskularnih oboljenja, kako se ona manifestuju i koje greške najčešće pravimo, objašnjava naša stručna saradnica.
Iako srčana oboljenja najčešće pogađaju osobe starije od 50 godina, svedoci smo da sve više zahvataju i mlađu populaciju. Glavni razlog leži u modernom načinu života koji podrazumeva lošu i neredovnu ishranu, smanjenu fizičku aktivnost i povišen nivo stresa. Takođe, mora se naglasiti da su prekomerna upotreba alkohola, pušenje, gojaznost, hipertenzija i nekontrolisana šećerna bolest neosporni faktori rizika.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni ulogu genetike, zbog čega se svim osobama starijim od 30 godina savetuje godišnja kardiološka kontrola. Iznenađuje i podatak da muškarci dvostruko više obolevaju od koronarne bolesti, dok se za žene može reći da su polnim hormonima do početka menopauze na neki način zaštićene. Međutim, nakon ulaska u klimaks potpadaju pod jednak rizik kao i muškarci.
Simptomi
Jedan od prvih simptoma bolesti srca jeste pojačan zamor. Pacijenti se najčešće žale kako više ne mogu da izdrže fizički napor koji su mogli ranije, duže šetnje ili hod uzbrdo. Nakon toga počinju bolovi u grudima koje opisuju kao osećanje nedostatka vazduha. To se najpre javlja pri većem naporu, zatim počnu da reaguju i na manje zamore, a onda dolazi do problema i pri mirovanju, što je indikacija za kardiološka ispitivanja.
Način manifestacije
Srčani napad manifestuje se jakim bolom iza grudne kosti koji traje više od 20 minuta, uglavnom se širi kroz levu ruku, vrat ili vilicu, a nekad i između lopatica. Pacijenti ga najčešće opisuju kao osećanje stezanja, pritiska, žarenja ili proboda. Može biti praćen malaksalošću, gušenjem, mučninom, povraćanjem, kao i preznojavanjem.
Interesantno je da do srčanog udara najčešće dolazi u jutarnjim satima i u hladnim vremenskim uslovima, kao i tokom fizičke aktivnosti. Zato se savetuje da nakon neaktivnog zimskog perioda treba pažljivo odmeriti treninge. Za početak preporučuju se vežbe manjeg opterećenja.
Prva pomoć
Nakon što usledi srčani napad, treba pozvati bilo koju lekarsku službu ili bolesnika što pre odvesti u zdravstvenu ustanovu. Ukoliko osoba kod sebe poseduje tablete aspirina ili nitroglicerina može ih uzeti jer se proširenjem krvnih sudova smanjuje bol pri akutnom infarktu miokarda.
Najčešće greške
Veliki broj pacijenata vraća se u bolnicu s novim infarktom, a glavni uzrok jeste ignorisanje ili odstupanje od prepisane terapije. Pacijenti ne shvataju da su lekovi koje im lekari daju obavezni, jer bez njih bolest srca samo će se produbljivati. Pored medikamenata, ključno je smanjenje svih faktora rizika, prestanak pušenja, neslana i nemasna ishrana, kontrola dijabetesa i hipertenzije, kao i redovna fizička aktivnost.
Dijabetes kod srčanih bolesnika
Šećerna bolest navodi se kao jedan od glavnih razloga sužavanja koronarnih arterija, što dovodi do bolesti srca. Povećava postinfarktne komplikacije, kao i smrtnost kod kardiovaskularnih bolesnika. Zbog svega toga veoma je bitna adekvatna kontrola šećerne bolesti i njeno lečenje.
Šetnja kao lek
Fizička aktivnost veoma je važna za prevenciju koronarne bolesti, ali i kod oporavka srčanih bolesnika. Najviše se preporučuje šetnja, jer umerenim tempom za 30 do 60 minuta sagorevaju se uskladištene masti, grade mišići i ubrzava metabolizam. Smatra se da sat vremena laganog hoda dnevno smanjuje rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i moždanog udara.
Osluškivanjem svog srca i tela, sami sebi pružamo najbolju pomoć. Redovnom zdravom ishranom, bez alkohola, kofeina i nikotina ili eventualno s minimalnim unosom i svakodnevnom fizičkom aktivnošću, pospešujemo rad celog tela a tako i najvažnijeg ljudskog mišića – srca.
