Davanje napojnice osoblju je nepisano pravilo kojeg se svi slijepo pridržavamo kako bismo iskazali poštovanje prema osoblju u restoranima ili kafićima. Ipak, vlasnici i radnici restorana otkrivaju da se iza bakšiša krije mračna, rasistička istorija.
Praksa ostavljanja bakšiša ili napojnice konobaru datira još iz Američkog građanskog rata, kada je vlada SAD prihvatila peticiju restorana po kojoj oni ne moraju da plaćaju svoje radnike, već da to ostavljaju gostima. Ova mala naknada značila je da tako niko ne može da tvrdi da se radi o porobljavanju.
Dani Majer, saosnivač lanca brze hrane “Šejk Šak“, uspeo je da postepeno izbaci iz prakse davanje napojnica, baš zbog njegove problematične istorije. On dovodi u vezu davanje napojnica i rasizam, govoreći da se radi o “najvećoj prevari koja se ikada dogodila u čitavoj kulturi“.
“Zato ne iznenađuje činjenica da su osoblje činili samo Afroamerikanci.“
“To ne možete da vidite u Aziji, ne možete primarno da vidite u većini evropskih zemalja. To je bilo to, kreairana je potpuno lažna ekonomija tako da, kada pogledate meni hrane i vidite cenu, znate da ona uključuje cenu hrane, platna, kirije, ali ne uključuje i deo za osoblje, što je dovelo do toga da ja progovorim“, rekao je Majer.
On dodaje da je sistem plata u SAD najgori za perače posuđa i ostalo osoblje, kojima u opisu posla nije komunikacija sa gostima (čistači, kuvari itd.), baš zato što njima ne ide napojnica, već samo konobarima.
U proseku, kako kaže, oni koji rade “iza kulisa“ uglavnom nisu “beli“ i tako dobijaju manje novca od gostiju.
