Prema zakonima u BiH svaki kriminalac koji je pravosnažno osuđen i koji je izdržao dosuđenu kaznu može konkurisati na konkursima ili biti imenovan čak za direktora agencija za državnu službu koje provode takve konkurse.
Takođe, prema zakonima u BiH, od osobe koja konkurisa na neku poziciju zabranjeno je tražiti uverenja o nekažnjavanju. Isto tako zabranjeno je tražiti i uverenje da je neka osoba zdravstveno sposobna. Ukoliko neka institucija zatraži takva uverenja, onaj koji konkuriše može je tužiti.
Slučaj Bojana Golića možda je i najzanimljiviji. On se najpre 2004. godine zaposlio kao pripravnik u Agenciji za državnu službu BiH. Potom je ova agencija raspisala konkurs za državne službenike. Izabran je među najboljim kandidatima. Radio je prvo kao viši stručni saradnik za rešavanje sukoba, a godinu dana kasnije je premešten na mesto višeg stručnog saradnika za prijave i obaveštenja.
Godine 2008. godine, sve u skladu sa zakonom, Golić uzima neplaćeno odsustvo i odlazi u Banjaluku gde ga Vlada RS imenuje za direktora Akcijskog fonda RS. Godinu dana kasnije postavljen je za vršioca dužnosti direktora jedne banke.
Nepunu godinu kasnije uhapšen je zbog nesavesnog rada u službi u slučaju Medicinska elektronika kad je budžet RS oštećen za oko 1,3 miliona maraka. Među optuženima je bio i Mile Radišić, kum predsednika RS Milorada Dodika, no Radišić i još troje optuženih su oslobođeni.
Golić je priznao krivicu i osuđen je na četiri meseca zatvora. Potom, u skladu sa zakonom koji kaže da, ukoliko se imenuju na neki drugi položaj, svi nerukovodeći državni službenici imaju pravo na odsustvo iz državne službe, Golić se vraća u Agenciju za državnu službu BiH na mesto višeg stručnog saradnika za komisije za izbor i testiranja. Potom je ocenjen kao najstručniji kadar i unapređen u šefa Grupe za prijave i testiranje i jednog od rukovodećih ljudi te agencije.
Osuđen kao premijer kantona, danas državni direktor
Josip Merdžo je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora po optužnici za zloupotrebu položaja i ovlaštenja dok je bio HDZ premijer Hercegovačko-neretvanskog kantona.
Ne samo da nije odslužio celu kaznu, budući da ga je pomilovala tadašnja HDZ predsjednica FbiH, Borjana Krišto, već ga je Savet ministara BiH “iz kvote HDZ” imenovalo na funkciju direktora Instituta za intelektualno vlasništvo BiH sa sedištem u Mostaru.
I dok je tu reč o čistom političkom imenovanju na osnovu političkog dogovora o raspodeli funkcija, prošle godine imali smo slučaj Mevludina Đerzića. On je 2012. osuđenog da je kao porezni inspektor Uprave za indirektno oporezivanje (UNO) BiH primio mito. Inače, Elvis Mulavdić, vlasnik kompanije “Media Sky” iz Živinica, prijavio je Đerzića za “reketiranje”.
Đerzić je pre godinu dana konkurisao na mesto inspektora Poreske uprave FBiH.
Agencija za državnu službu FBiH prvo ga je letos imenovala za poreskog inspektora u Tuzli da bi, nakon što je slučaj dospeo u javnost, tu odluku poništio direktor Poreske uprave FBiH.
Iz Agencije za državnu službu BiH pojasnili su da se na svaku funkciju može imenovati osoba koja je odslužila kaznu. Na neku funkciju se može imenovati čak i osoba koja ima neodsluženu kaznu, ali protiv koje je zatvoren krivični postupak, odnosno izrečena je pravosnažna presuda. Samo se traži uverenje da se protiv te osobe u ovom trenutku ne vodi krivični postupak.
Bezbednosne provere se pri tome ne provode, odnosno zakonski su propisane samo za slučajeve kad je reč o pristupu tajnim ili vrlo tajnim podacima, a te provere ne vrše agencije za državnu službu već Obaveštajno-bezbednosna agencija (OSA) BiH.
Iako sudovi na to imaju pravo, etko se događa da se u presudi navede da osuđena osoba ne bi smela obavljati neku dužnost.
Na primje, prema važećim zakonima u BiH, zloupotreba položaja ili nesavestan rad u službi su nekoruptivna krivična dela i kazne su obično zatvorske u trajanju od nekoliko meseci. Za koruptivna krivična dela predviđene su zatvorske kazne do deset godina i kod njih su predviđene i eventualne mere zabrane.
Registar diskvalifikovanih
Susjedne zemlje imaju čak i “registar diskvalifkovanih”.
U Srbiji i Hrvatskoj, na primer, “nečasni” direktori, članovi nadzornih i upravnih odbora, zastupnici i drugi ovlašteni u preduzećima koji su uhvaćeni u nedelu, čak ne mogu osnivati ni privatne firme ili u njima obavljati neku od zvaničnih funkcija. Takvu listu sastavljaju agencije koje vode privredne registre i u njima su na stotine ljudi koji su tek poreski prekršioci.
