Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, da li je nešta zaboravilo, ne treba vi da vodite računa. Mislite malo na sebe – to dijete trebalo bi da vas pripazi u starosti
Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog, poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru
Savet br. 1
Pre škole decu ne treba ničim opterećivati. Nikakav šah, strani jezici i ili intelektualni razvoj. Do 6-7 godina mozak deteta fiziološki nije spreman da prima veliki obim informacija. Vi ćete izgubiti novac, a dete – detinjstvo.
Savet br. 2
Nemojte za prvaka tražiti “jaku školu”. U nižim razredima za dete je najvažnije da postigne psihološki komfor. Zato odaberite normalnu školu, blizu kuće. Dete neće trošiti vreme i snagu na odlazak i povratak, i lakše će mu biti da gradi odnose sa drugarima iz odeljenja ako žive u komšiluku.
Savet br. 3
Prva učiteljica ne treba da bude “stroga” nego dobra. Potrebna vam je adekvatna učiteljica koja voli decu i radi u školi jer voli taj posao. Zato otiđite u proleće u obližnju školu i raspitajte se kod roditelja četvrtaka.
Savet br. 4
Škola je odgovornost vašeg deteta a ne vaša. Možete uzeti odmor prve dve nedelje na početku prvog razreda, a onda se dogovorite s detetom: “Mene tvoja škola ne uznemirava, a ja neću uznemiravati tebe.”
Savet br. 5
Prestanite da zapitkujete šta je bilo na svakom času i da preterano reagujete na ocene. Nek tema škole postane tabu. Ako dete želi da razgovara o školi, razgovarajte; ako ne želi – ne treba mu kleštima izvlačiti reči iz usta.
Savet br. 6
Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, da li je nešto zaboravilo, ne treba vi da vodite računa. Mislite malo na sebe – to dete trebalo bi da vas pripazi u starosti. A ako vi sve radite umesto njega, to u budućnosti neće biti mali problem.
Savet br. 7
Naravno da svom detetu možete pomoći. Principijelno pitanje u tome jeste ko je prvi počeo. To treba da bude dete. Ono treba da pita: !Mama, ja ovo ne razumem?” A ne da vi malo-malo pa prilazite i pitate je li sve u redu. Ako dete ne pita ništa, znači da je sve u redu.
Savet br. 8
Ako učitelj ne voli vaše dete, problem se mora rešavati. Probajte da prvo razgovarate s učiteljem, zatim s direktorom, ako nema vajde – idite dalje. Možete ga prevesti u drugo odeljenje pa čak i školu. Ni u kom slučaju dete ne treba ostavljati u stanju dugog permanentnog stresa.
Savet br. 9
Pubertet je najteži period u životu vašeg deteta. Počinje između 12. i 14. i traje do 15-16. godine. To je vreme složenih psihičkih i fizičkim izmena, otuda hormonalni disbalans, psihološki problemi, umor. Uz to, upravo u to doba deca polažu prijemne ispite. Dete može lošije učiti, od odlikaša postati trojkaš. Moj savet glasi: ako ne želite konflikte i teže probleme, uključujući i pokušaje suicida – ostavite dete na miru. Vaš zadatak je da to vreme prođe što mirnije i što brže da bi se košmar završio.
Savet br. 10
Ne treba dolaziti u otvoren konflikt sa školom – vrlo verovatno ćete izgubiti bitku. Kada vas pozovu na razgovor i budu pričali o jakoj školi, složenom programu i potrebi da se pozabavite detetom – ne suprotstavljajte se. Saglasite se. I nastavite da radite po svome.
Savet br. 11
Nije neophodno specijalno razvijati detetove talente ako to dete ne želi. Talenat treba da pruža radost, a ne da se iskorišćava. Ne treba se naprezati, tražiti pedagoge ne bi li neko dao odgovor na pitanje „šta čuči u njemu?“ Najćešće ne čuči ništa posebno i u tome nema ničeg tragičnog.
Savet br. 12
Najvažnije je da naučite da svoje dete prihvatate ne očekujući od njega ništa. Niji važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jeste i šta god da radi. Da, kad imadne 15, biće teže nego kad mu je bilo pet. Dete ne treba da u vama izaziva nekakvo odbijanje. Ali da bi bilo tako, treba prvo da zavolite sebe.
