Kroz život, zaljubljujemo se mnogo puta, raskidamo – ponekad samo da bismo se vratili jedno drugom. Neki ljudi ulaze u našu orbitu, drugi odlaze, čineći da burno preživljavamo emotivne uspone i padove…
Međutim, psiholozi kažu da bilo koja osoba istinski može da se zaljubi samo tri puta. I svako od ta tri iskustva, na svoj način, važno je i potrebno.
# Ljubavna „bajka“
Najčešće, naša prva ljubav dolazi kada smo mnogo mladi. Čini nam se da su to osećaji o kojima smo čitali u pričama, bajkama. Zato idealizujemo takvu ljubav i verujemo da je za ceo život.
Tada smo skloni da radimo stvari koje naši vršnjaci ili porodica smatraju da treba. Odbijamo da obraćamo pažnju na male probleme i spremni smo da žrtvujemo naše principe zbog veze, jer negde duboko u sebi, verujemo da je sve onako kako bi trebalo da bude.
Bitnije nam je kako veza izgleda spolja nego kako se zaista osećamo.
Takva ljubav uči nas da je gledanje u partnera jednako važno kao i gledanje oko sebe.
# Komplikovana ljubav
Druga ljubav našeg života je najkomplikovanija. Uvereni da smo naučili lekciju iz prethodnog iskustva, pobrinuli smo se da izaberemo potpuno drugačiji tip partnera. Ili smo bar tako mislili.
U ovoj fazi možemo da budemo izmanipulisani, mogu da nas lažu ili čak da nas povrede. Pokušavamo u svakoj prilici da izgladimo neke nesuglasice u vezi, ali svaki novi pokušaj pretvara se u još veću katastrofu. To je prava drama sa povremenim trenucima sreće.
Još jednom, naša istinska osećanja okrenula su se u korist nečeg drugog – u ovom slučaju, beskonačni niz pokušaja da se spase veza koja nema budućnost.
Ovakva ljubav uči nas da je važno biti voljen isto koliko i voleti.
# Odrasla ljubav
Treći tip ljubavi pojavljuje se u našim životima kada već odustanemo od čekanja. Dolazi nepozvana i ne deluje da je u skladu sa našom idejom o tome šta bi prava ljubav trebalo da bude. Ne deluje savršeno. Ali to je pravi odnos, koji karakteriše osećaj izuzetne lakoće – nešto što se ne može objasniti rečima.
U ovom periodu života, nemamo više nikakvih očekivanja. Ne traćimo vreme izmišljajući koje kvalitete ljubav našeg života mora da poseduje. Tako da smo konačno spremni da prihvatimo partnera sa svim njenim/njegovim manama i vrlinama. I što je podjednako važno, naš partner nas gleda na isti način.
Takva ljubav uči nas da budemo realni i da veza ne mora da bude savršena.
