Osamdesetsedmogodišnji Gane Ćomić, penzionisani železnički radnik, ni u svojim poznim danima ne prestaje da razmišlja o svemu i svačemu, pa je tako, između ostalog, skicirao kako bi trebalo da izgledaju prvi prijedorski hipodrom i specijalni brod za lov na ajkule.
– Hipodrom koji je našem gradu preko potreban imao bi četiri staze za trke konja, a što se tiče broda za lov na morske pse, moram reći da bi trebalo da bude dug 10 i širok osam metara. Sastavljen od drveta, železa i drugih materijala, imao bi mamce, zamke i hvataljke za savladavanje najvećih ajkula na svetu. Išao bi na nožni pogon, napred ili unazad, a posadu bi činila najmanje tri ribara. Takođe, njime bi odjednom mogla da se uhvate čak tri morska psa, ali žao mi je što još niko nije ozbiljno razmotrio ovaj moj izum koji sam nacrtao još pre devet godina – kaže Gane.
Razna rešenja
Zanimljiv je i njegov crtež “vozila u drumskom saobraćaju” za, kako navodi, rešavanje svih saobraćajnih problema s udesima, sudarima i sličnim nesrećama.
– Auta bi imala opruge spreda i otpozadi, a točkovi na svim vozilima bili bi istog prečnika. Dakle, nemoguć je sudar jer bi se vozila odbijala oprugama jedna od drugih – ističe Ćomić, koji bi voleo da se njegove ideje pročuju po celom svetu.
– Na primer, moje rešenje za predsednika je da niko, uključujuči i članove njegove porodice, ne zna da je on predsednik. Ponoviću, niko ne sme da zna njegov identitet, on ne treba da se fotografiše po novinama i po javnim mestima, već samo da radi za dobro naroda. Na sednici treba da nosi masku i kao takav bi uvek mogao da, recimo, sedi sa nama na kafi i istinski oslušne kako mu narod živi – objašnjava Gane, koji ima rešenje i za građanska ubistva.
– To ćemo rešiti ako u ličnim dokumentima upišemo stroge zakonske odredbe i norme tipa ubiješ li čoveka ideš na streljanje ili na vešala. Pa kada potencijalni ubica to vidi, dobro će da razmisli. Ovako, doktori ga proglase ludim i neuračunljivim i ajd zdravo, iako se zna da je lud samo čovek koji sebe ubije, dok je onaj koji ubije drugoga filozof – tvrdi Ćomić.
Još ističe da ovdašnji ljudi nikada nisu bolje živeli, a manje radili.
– Kruva ima. Mesa ima. Jaja ima. Ima i zeleni u svakoj prodavnici, i leti i zimi. Svi su obuveni i obučeni, niko ne ide blatom. Svi imaju auta ili drugi prevoz. I šta se onda bune? Mada, imaju pravo kad se ljute zbog razlika u platama između radnika i rukovodilaca. Time se, što je najgore, potcenjuju neka radna mesta iako i čistačica može da rodi predsednika države – naglašava naš sagovornik i dodaje da mu se mogu obratiti sve nacije koje žele da postanu prvaci sveta u fudbalu.
Kurir u partizanima
– Tu tajnu, koja je skupa, ne bih da javno otkrivam. Sve sam osmislio, pa ko hoće trofej neka mi se javi – kaže Ćomić i nastavlja priču o tome da je tokom celog Drugog svetskog rata bio kurir u partizanskim jedinicama.
– Bilo je teško i gusto, a upamtio sam ja i Kraljevinu Jugoslaviju i našeg kralja Aleksandra dok je vladao. Bila je sloboda možda bolja nego za Titine države. Sećam se, kada su ga ubili u Marselju, bio je sneg, a mi deca smo se igrali i pevali. U momentu, tetak je otvorio prozor i rekao: “Tišina, ubijen je naš kralj Aleksandar!” Velika je tuga bila i kralja je zamenio princ Pavle, koji je posle potpisao Trojni pakt sa Nemačkom i Italijom, pa je to neko razvalio i dao vlast nedoraslom kralju Petru u 16. godini… Kasnije i sami znate šta je bilo. Ne ponovilo se – priseća se Gane, koji je 1945. godine po završetku rata s omladinom pjevao: “Vid’ ćeš Ante 45. kada te sva Hrvatska proklete. Paveliću pasijeg soja bi li državu bez krvavog boja…”
– Godinu kasnije sam se zaposlio na železnici kada je naš “ćiro” još bio u životu. Radio sam i u čuvenoj Srnetici koja je tada sve imala, pa ostala pusta kada je 1975. ukinuta uzana pruga. Posvetio sam tome pesmu: “Žalimo te uzana srnetička prugo, žalimo te. Vozila si godinama, dugo vozila si naše zlato na sve strane tako piše tako peva Ćomić Gane – odrecitovao je za Press ovaj penzioner, koji je u jedno predvečerje poslednjeg rata pisao generalu Kadijeviću da zaustavi svepreteću vojnu i krvoproliće. Ali, kako veli, bezuspešno.
Želi da se okuša u “Grandu”
Gane, osim crtanja konja u raznim varijantama, voli i da zapeva sevdalinke, kojih u glavi ima preko hiljadu.
– Najviše volim one Safeta Isovića jer sam te stare pesme znao i pevao pre njega. Inače, pevati sam počeo u vojsci, a posle sam čak dobio nekoliko nagrada. U 72. godini dobio sam “Zlatni glas 1999” u Sanskom Mostu, ali bih ipak volio da se okušam u “Grandu”. Na audiciji bih sigurno prošao u uži krug. Pevao bih “Oj, Prijedore, pun si mi sevdaha”, “Banjaluko, šeher gradu mili” ili “Nema raja bez rodnoga kraja” – ističe Gane.
Press RS
