U bivšoj Jugoslaviji su ih zvali “sedma republika”, a sada razmišljaju da budu teritorija koja će biti razmenjena između Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Reč je o selu Uništa do kojeg se ne može kao do svakog drugog mesta, grada i opštine u Bosni i Hercegovini. Ono je specifično. U Uništa je, naime, moguće doći jedino iz Evropske unije, odnosno iz Republike Hrvatske, lokalnim putem iz Kijeva, od kojeg je udaljeno 12 kilometara, jer ga sa druge strane od Bosne i Hercegovine odvaja planina Dinara.
No, čak i kada se poznaje put, imaju važeće biometrijske putne isprave, legalno u Uništa je gotovo nemoguće uči kao putnik namernik. Na ulazu u selo dočekaće vas znak upozorenja i sa jedne i sa druge strane: Državna granica – Republika Hrvatska, odnosno Državna granica – Bosna i Hercegovina. Jedino nema graničnog prelaza preko kojeg bi se iz Republike Hrvatske moglo ući u Uništa u Bosni i Hercegovini, odnosno suprotno.
Od Bosanskog Grahova iz Bosne i Hercegovine, opštinskog sedišta, preko graničnog prelaza Strmica sa Republikom Hrvatskom, te Knina i Kijeva, preko hrvatske teritorije pređe se oko 80 kilometara kako bi se došlo u mesto Uništa, u Bosni i Hercegovini!
U Hrvatskoj Bosanci, u BiH Dalmatinci
U Uništima trenutno živi 25 stanovnika, uglavnom starijih, dok mlađi sa porodicama dolaze vikendima ili u vreme praznika i godišnjih odmora.
Koliko je teško funkcionisati i meštanima Uništa najbolje govori najnoviji slučaj jednog kojeg je hrvatska policija nedavno “uhvatila sa dve pečenice” koje je poneo svojoj familiji. Izrečena mu je novčana kazna od čak 13.000 kuna (oko 3.250 KM) s obzirom da mu je na teret stavljen “nelegalni šverc preko granice”.
A, žitelji Uništa potpuno su okrenuti prema Hrvatskoj. Iz Hrvatske ne dolaze samo namirnice, nego i penzije, električna energija, zdravstvena zaštita, poštar, signali za televiziju i telefon, pa čak i sveštenik.
Opet, da Hrvatska ne priskoči u pomoć, bili bi totalno odsečeni od sveta. S obzirom na to da se mesto nalazi na 700 metara nadmorske visine ispod Dinare, vetrovi su izuzetno jaki, a zimi uzrokuju nanose snega visoke i više metara. No, zahvaljujući delovanju hrvatske putne službe, put do Uništa tokom cele zime je prohodan.
Baka Sava Grizelj, poznatija kao Savka, ima 85 godina.
– Vidiš da smo od Bosne odvojeni, da i vi nemate kuda nam doći, osim preko Hrvatske. Sve smo sarađivali sa Hrvatskom, a stanovništvo se vodilo u Bosanskom Grahovu. Kuće nema hrvatske gde nije u njoj neka pravoslavka ili Srpkinja, a srpske nema gde nema Hrvatica. U nas se to ranije nije ni gledalo. Ne gleda ni sada pravi čovek, ako je prava osoba. Ako ne valja neka bude njemu nevaljalo – priča baka Savka, koja je pre rata na prostoru bivše Jugoslavije, radila u Domu kulture u Uništima.
Iako im je čitav život i opstanak vezan za Hrvatsku, stanovnici Uništa priznaju da kada tamo dođu, u Knin, kažu im: “Došli Bosanci”, dok im u Bosanskom Grahovu, kada idu da vade dokumente, vele: “Stigli Dalmatinci”.
Predsednik mesne zajednice Uništa Slavko Galiot kaže kako su svesni da su o položaju u kojem se nalaze jednostavno odredili zemljopisni uslovi.
– Ali, biti u 21. veku bez normalne komunikacije, odlaska do bližeg većeg centra, mesta gde se čovek treba obezbediti životnim i drugim potrebnim stvarima za život je vrlo nezgodno, jer pri povratku, ako se nosi nekakva roba dole često je, odnosno gotovo uvek policijska patrola i onda stvara ljudima određene probleme. Isto tako, takva izolovanost koju mi imamo svrstava nas u jedino mesto u okruženju i u regiji, da pripadamo jednoj državi, a do tog mesta se ide preko druge države. To je situacija bilo da se ide po bilo kakvu drugu pomoć, zdravstvenu, a radno mesto je nemoguće ostvariti. Sve potrebe te vrste obavljamo u susednoj Hrvatskoj ili inostranstvu – kaže Galiot.
Upozorava da je selo Uništa osuđeno na odumiranje, ako nadležni iz BiH i Hrvatske ne postignu dogovor u pogledu normalizacije prelaza preko prelaznog mesta, jer nema ni graničnog prelaza.
– Svaki prelazak, odnosno izlazak iz sela i ulazak u selo praktički je ilegalno i podložno nekakvim sankcijama. Svaki dan vršimo granični prekršaj. To se za sada toleriše, ali za bilo kakvo snabdevanje dovoz građevinskog materijala, za prodaju je nemoguće. Ljudi bi se bavili poljoprivredom i stočarstvom, ali šta vredi kada nije moguće. Nekoliko domaćinstava čuva stoku, imaju ovce, ali oni svoje janjce, svoju telad ne mogu oterati na pijacu u BiH, a ne mogu ni u Hrvatsku. Ako se ne reši zavrzlama, položaj sela, ako nam se ne omogući normalna komunikacija preko granice, nekakav malogranični prelaz, slobodna zona ili drugi vid, jednostavno, mi apelujemo na nadležne ih Hrvatske i BiH da razmisle o mogućnosti korekcije granice da se Uništa pripoje Vrlici, odnosno Kijevu u Hrvatskoj. Mi snabdevanje vršimo iz Vrlike kao najbližeg centra, a u Kninu ostvarujemo zdravstvenu zaštitu, tamo se ljudi i zapošljavaju, deca idu u škole, na fakultete – navodi Galiot.
Premijer za razmenu, načelnik ne da
Većina meštana Uništa kaže da ako se ne probije put preko Dinarskog masiva prema Bosanskom Grahovu jedina opcija je korekcija granice odnosno da se pripoje opštini Kijevo, odnosno centru Vrlika.
No, kakva će biti u konačnici sudbina stanovnika Uništa jednaka mišljenja nemaju premijer Kantona 10 (Livanjskog) Draško Dalić, koji se zalaže za razmenu teritorija BiH i Hrvatske, i načelnik Opštine Bosansko Grahovo Duško Radun, koji se protivi da se to selo izuzme iz sastava ove opštine.
– Postoji nemogućnost da se normalnom komunikacijom dođe do ljudi koji žive u Uništu. Mislim da predstavnici vlasti u BiH, pogotovo međudržavna komisija, našu inicijativu trebaju imati u vidu kao činjenicu i mogućnost. A, jedna od mogućnosti je i ta da bude razmena teritorija između BiH i Hrvatske, jer znamo da je bilo i pre tih inicijativa i da ima i nekih spornih slučajeva u Unsko-sanskom kantonu tako da u svakom slučaju u tom pogledu moramo iznaći rešenja problema ljudi koji žive na tom području, da ne budu odsečeni od matice, a u ovom slučaju to je BiH. Međutim, i razmena teritorija je dobrodošla ako se ljudi na tim prostorima slažu – kaže Draško Dalić, premijer Livanjskog kantona, koji priznaje da u toj funkciji nije posetio stanovnike Uništa.
Načelnik Opštine Bosansko Grahovo Duško Radun kaže kako je bio kod stanovnika Uništa i zna za sve njihove probleme, te da im nastoji pomoći da se oni reše.
– Mi smo ušli u priču sa HDZ- koji predstavlja taj narod da se proba put Uništa – Bosansko Grahovo preko Dinare, odnosno da se proba dovesti u neki položaj da se realno može tuda prolaziti. Time bi se osiguralo da se ne ide na Knin i granični prelaz Strmica. U narednom periodu to je obaveza da probamo to rešiti kao i vodosnabdevanje sela Uništa. Realnost je da smo u ovoj priči od kada sam ja godinu i nešto načelnik Bosanskog Grahova, i da smo sve neke projekte zajednički pokušali uraditi. I čak dok je bila Fondacija Odraz uputili smo par projekata, a sada preko Serda. Nastavljamo i dalje da poboljšamo tamo život. Naravno da očekujem da Uništa ostanu u BiH – navodi Radun.
Retki političari BiH znaju za Uništa
Interesantno je da u Uništa dve decenije posle rata, osim Dragana Čovića, kako kažu meštani, nije došao niko od političara iz BiH.
Prva političarka koja je to učinila, koja je obišla stanovnike Uništa, bila je potpredsednica Federacije BiH Melika Mahmutbegović.
– Mi smo imali priliku da u okviru obilaska Livanjskog kantona dođemo i u ovo mesto koje administrativno pripada tom kantonu, opštini Bosansko Grahovo. Postoji jedna specifičnost kojoj sam ja iznenađena da pristup ovom mestu koje pripada BiH, pripada Bosanskom Grahovu, da je nemoguć pristup bez prolaska kroz drugu državu, kroz Hrvatsku. U razgovoru sa meštanima videla sam da postoje tehnički problemi u ostvarivanju osnovnih prava, jer pripadaju administrativno jednoj državi, a sve što imaju za potrebu da ostvaruju u svakodnevnom životu upućeni su na državu Hrvatsku. Iz razgovora se nameće i evo videla sam, mi smo prošli, jedan veliki deo puta kroz Hrvatsku da bi došli u Uništa, potreba rešavanja ovoga problema. U razgovoru sa načelnikom opštine Bosansko Grahovo, on je pominjao jednu mogućnost izgradnje puta preko Dinare, ali u svakom slučaju ima potreba i obaveza države BiH da se aktivno uključi u rešavanje ovog problema u interesu građana koji žive ovde – kaže Mahmutbegović.
Potpredsednica FBiH navodi da postoji mogućnost ili izgradnje puta ili neki drugi administrativnih rešavanja putem graničnih prelaza koji bi trebali da budu fleksibilni kada su u pitanju stanovnici Uništa.
– U svakom slučaju se moraju institucije BiH i Hrvatske uključiti u rešavanje ovoga problema kako bi olakšali ljudima život. Bez obilaska terena, bez razgovora sa stanovnicima i građanima države BiH ne može se steći pravi utisak o životu ljudi, običnog građanina i običnog meštanina. Bez obilaska i razgovora ne možemo imati pravu sliku. U svakom slučaju nameće se potreba koju ću i uraditi da se na nivou BiH, prevashodno kantona i opštine, vidi šta oni mogu uraditi kada je u pitanju Unište. Ovo je problem i države BiH, da se brine o svojim građanima, bez obzira gde žive – poručila je Mahmutbegović.
Stanovnici Uništa vele kako im je sve hrvatsko, samo teritorija bosanskohercegovačka.
A, Uništa su nekada bila razvijen i moderan kraj: pre rata imali su oko 400 stanovnika, Dom kulture, koji i sada postoji, obnovljen, no u kojem je do rata bila i knjižara, te sobe za izdavanje, u kojima se uvek tražio krevet viška. Turizam je, naime, bio veoma razvijen.
Uništa su zbog pogodnog terena i klime bila određena za treninge sportskih klubova iz Solina, pa čak i za Hajduk, ali je ratni period sve poremetio.
Specifičnost Uništa bila je i da su bile dve crkve – katolička koja je obnovljena, te pravoslavna – u ratu uništena, ali jedno groblje u koje su se kopali i katolici i pravoslavci, jedni do drugih.
U mestu i dalje stoji spomenik partizanima iz ondašnje Dalmatinske brigade, koji su poginuli podno Dinare.
