U pet plastenika i na otvorenom Goran Rašković iz Aleksandrovca godišnje proizvodi 10.000 sadnica cveća.
On se, posle povratka iz Italije gde je nekoliko godina radio različite zanatske poslove, prvo opredelio za povtarstvo, a potom za cveće.
Ovo drugo postalo mu je glavni izvor prihoda i od toga ne planira odustati.
-Uzgoj povrća je težak. Mnogo se koriste hemijska sredstva. Kada se povrtari protiv toga nekako izbore, račune pomrse uvoznici. Zbog toga sam brzo odustao od paprike, paradajza i krastavca, a opredelio se za
gerbere i drugo cveće – kaže Rašković.
On se nije pokajao zbog povratka iz Italije, uveren da se i ovde od rada može solidno živeti. Ovaj porodični biznis Goran sa suprugom i porodicom razvija postepeno. U kratkom predahu po izlasku iz plastenika ispričao je da u našim uslovima svaštarenje nije dobro. Bolje je, smatra ovaj mladi i uspešni proizvođač cveća, specijalizovati se za pojedine oblasti.
– Rezanim cvećem snabdevam cvećarske radnje u banjalučkoj regiji. Gerber i kala su tražene vrste i njima sam se najviše posvetio. One, kod nas u Lijevče polju dobro uspevaju zato što pogoduje visok procenat kiselosti zemljišta – priča Rašković.
Zasluge za bujne cvetove pripisuje, među ostalim faktorima, borovim iglicama koje dodaje zemljištu u plastenicima.
– Potrebna je velika pažnja, stalno dežurstvo i aktivnost, posebno noću tokom zime, kada se vanjska temperatura spušta ispod nule. Samo jedan čvrst san može upropastiti sav trud jer se loženjem vatre mora održavati ujednačena temperatura – priča Rašković koji sadnice cveća nabavlja u Mađarskoj, Holandiji i Srbiji.
Ostao bez nadoknade
Goran Rašković se požalio da mu lokalna i republička vlast nisu pomogle nakon štete od elementarnih nepogoda u proleće ove godine.
-Sneg mi je zimus polomio plastenike. Šteta je bila 20.000 KM. Lanjski mraz je uzrokovao štetu od još 6.000 KM. Nabujala Osorna poplavila je rasadnike u Krnetama pričinivši takođe veliku štetu. Za razliku od voćara, nadoknadu nisam dobio – kaže Rašković.
