Malo je profesora koji, poput profesorke stručnih predmeta u Poljoprivredno-prehrambenoj školi u Prijedoru, Tatjane Stojanović, na poslu pruže više od svog maksimuma. Skromno kaže, jedino joj je važno da oni izrastu u sposobne i školovane ljude, koji će iz ove obrazovne ustanove spremni otići dalje.
Nije joj teško da svaki dan sa svojom decom, kako ih zove, pola radnog vremena provede u tesnom gljivarniku, u kojem zajedno već godinama uzgajaju sve, od japanskih lekovitih pečurki „šitaki“, bukovača do šampinjona.
-Mnogo toga smo naučili na praktičnoj nastavi. Imamo i plastenik i voćnjak, ali smo jako ponosni na gljivarnik. Proizvodnja gljiva je veoma jednostavna, a isplativa. Ovde smo naučili mnogo toga da možemo sve odmah da primenimo i kod kuće, odnosno da samostalno pokrenemo proizvodnju i živimo od toga – kaže učenik, Damjan Petrović.
Većina njegovih školskih drugova misli isto. Ponosno ističu da bi već sada, kao srednjoškolci ozbiljno mogli da se pozabave uzgojem bilo kojeg voća, povrća ili gljiva. Većina su i kod kuće – pravi poljoprivrednici.
-Mi smo posebno ponosni na svoju organsku proizvodnju, bez upotrebe pesticida, koja je danas jedna od najcenjenijih. Mi koristimo vlastite resurse za proizvodnju gljiva, slamu koja nam ostaje iza ratarske proizvodnje, koju zatim pasterizujemo, sejemo micelijum i dobijamo kvalitetnu zdravu hranu. Sve što proizvedemo, mi prodamo s tim što se to radi u okviru škole. Mi, profesori, gljive pokupujemo između sebe i svi to radimo da bi ovu proizvodnju napravili samoodrživom – kaže profesorka, Tatjana Stojanović.
Nedostatak prostora u gljivarniku, nikome nije „skinuo“ osmeh s slica. Učenici s radošću dolaze na praktičnu nastavu, oblače zaštitne mantile i između sebe dele zaduženja. Svuda prate svoju profesorku, jer ih ona s ponosom svake godine vodi na Sajmove gljiva i zdrave hrane. Uvek svuda budu zapaženi, jer su mladi i vredni.
Kilogram bukovača i šampinjona košta pet, a šitaki gljiva 20 maraka.
Tekst i foto – Novosti.rs – G. Vila
Video – RTRS
