Veliki broj ljudi već ima problema s virusima i malverom na računarima, pametnim telefonima i tabletima, a s razvojem vještačke inteligencije (AI), ovakve pretnje bi mogle da postanu sve opasnije.
Dejv Palmer iz bezbednosne kompanije Darktrace upozorava da bi, kada se jednom veštačka inteligencija iskoristi za viruse i oni postanu ‘pametni’, posledice mogle biti zastrašujuće i katastrofalne, piše Business Insider.
Ovakvi napadi biće izuzetno sofisticirani, a osim opasnosti za obične korisnike, mogli bi da budu naročito pogubni za velike kompanije kojima bi mogli da prilagode napade.
Ransomware je sve popularniji među hakerima u poslednje vreme i najčešće se koristi za zaključavanje računara. Ako korisnici ponovno žele da pristupe podacima na računarima, moraju da plate otkupninu.
Koliki je to problem, najbolje može da se vidi na osnovu pojedinih slučajeva u kojima su hakeri napadali i zaključavali računare u bolnicama i policijskim stanicama, a kako policija nije imala rešenje za ovaj problem, bila je primorana da ‘odreši kesu’.
Zbog razvoja veštačke inteligencije i sve češće njene primene u okviru hakerskih napada, Palmer brine da bi kriminalci mogli da se okrenu većim i kompleksnijim metama – elektranama i fabrikama u kojima neće zaključati njihove podatke, već će onemogućiti rad mašinama, pa njihovim vlasnicima neće ništa drugo preostati nego da plate.
Kada je reč o običnim korisnicima, otkupnina obično iznosi nekoliko stotina dolara, ali velike kompanije bi hakerima mogle da plaćju milione dolara da bi omogućile ponovni rad.
Takođe, veštačka inteligencija će omogućiti još sofisticiranije prevare – ‘čitanjem’ mailova i dopisivanja korisnika moći će da imitiraju njihov stil pisanja i kontaktirati njihove prijatelje/kolege koji najčešće neće primetiti razliku u komunikaciji.
Kada ljudi misle da se dopisuju s prijateljima ili kolegama, biće dovoljno poslati imejl u kojem se navodno nalaze određene datoteke, fotografije, poslovni planovi, karte, programi i slično, ali njihovim otvaranjem doći će do krađe podataka, zaključavanja računara, ucena i slično.
Kao neke od potencijalno najopasnijih hakerskih napada Palmer je istakao ‘nevidljive napade’ kojih niko neće biti svestan, poput podmetanja lažnih dokumenata i širenja lažnih informacija koje bi mogle da nanesu veliku (novčanu) štetu žrtvama.
Kao potencijalni primer napada na energetske i naftne kompanije, ovaj bezbednosni stručnjak rekao je da bi hakeri i veštačka inteligencija sofisticiranim tehnikama mogli da pristupe poverljivim dokumentima i u njima promene pojedine geografske podatke kako bi kompanije naftu i gas tražile na pogrešnim mestima i potrošile velike količine novca.
Ovo je samo jedan od radikalnijih primera na koje bi sve načine hakeri i virusi mogli da iskoriste veštačku inteligenciju za napade, a ono od čega vojni i bezbednosni stručnjaci najviše strepe kada je u pitanju AI jesu tzv. roboti ubice.
Reč je o robotima koje godinama razvijaju velike vojne sile i kojima upravlja AI. Oni bi sami trebalo da biraju mete i donose odluke o tome kada i u koga pucati – ne treba ni spominjati šta bi se desilo kada bi se takve mašine otrgle kontroli ili ako neko preuzme kontrolu nad njima.
