Iako je svet motociklizma po nekom nepisanom pravilu rezerviran za muškarce, među ljubiteljima dvotočkaša, brzine i vrelog asfalta već godinama je i Goraždanka Vildana Muratspahić.
Ljubav prema motociklima osetila je u osnovnoj školi, kada je od roditelja na poklon dobila skuter.
– U školu i na sekcije lakše je bilo ići na skuteru. To vreme pamtim i po policajcima, prvim kaznama. Kakva je to brzina, zašto se ne nosi kaciga, ali sve su to bile neke slatke muke – kaže ova Goraždanka.
Dodaje kako se bajkeri dele na one koji su pali ili će tek pasti s motora, ali sve neprijatne situacije prolazile su sa vešto kamufliranim ogrebotinama i modricama koje je krila od oca.
Nisu to bile emocije na prvi pogled, jer je na izbor njenog načina da ispuni svoje slobodno vreme uticala i činjenica da je ljubav prema motorima u njenoj porodici prisutna već decenijama. Njen otac Vehbija ima dva oldtajmera – “NSU Pretis”, proizvedena 1963. i 1968. godine.
Za volanom onog starijeg sedeo je i njen deda, koji nikada nije polagao vozački ispit za automobil, već je isključivo vozio motocikl.
– Onda smo kupili “Suzuki K9”. To je sportska verzija motora. Već na prvoj vožnji bio je to osećaj kao da letiš, a ne da voziš motor – kaže Vildana.
Studira saobraćaj i komunikacije, treća je godina fakulteta na odseku telekomunikacija. Često na ulici u Sarajevu, daleko od svog Goražda i “Suzkija” u garaži, čuje zvuk motora i oseti kako joj adrenalin raste.
– Nedavno sam zaustavila momka i tražila mu krug s motorom. Nije verovao da znam voziti. Kada sam mu pokazala vozačku dozvolu nije mogao verovati – s osmehom priča Vildana. Nije članica moto kluba, jer zbog obaveza prema fakultetu ne bi mogla pratiti njihove aktivnosti. Ipak, devojka na motociklu privlači pažnju, posebno jačeg pola.
– Znam da se momci iznenade, pogotovo ovde u Goraždu. Pitaju ko je ta devojka, mnogi ne mogu da veruju, čestitaju. Ali ja nisam uobražena i ne mislim da sam neko i nešto zbog toga – kaže Vildana. Pre nego što je demonstrirala svoje veštine na motociklu Vildana je otkrila da je svaka njena vožnja bezbedna, jer nije ljubitelj brzine.
– Koliko sam najbrže vozila ne smem reći, zato što će moj otac čitati ovaj članak tako da ćemo to ostaviti kao tajnu. Šalim se. Mi, porodično, volimo da uživamo u vožnji.
Nismo zaluđenici brzom vožnjom, niti akrobacija na zadnjem ili prednjem točku. To je više nekako za našu dušu. Kad se vozimo uživamo, zaboravimo na probleme – ističe Vildana Muratspahić.
Vildanin uzor nije osoba iz sveta poznatih, niko od glumaca, muzičkih zvezda, niti sportskih motociklista.
Brat joj najveći uzor
Njen uzor je mladić koji je nedavno iznenada preminuo od srčanog udara, njen brat Muamer, čiji je iznenadni odlazak celi grad okovao tugom.
– Moj jedini uzor u životu je moj brat, koji je vozio dušom i telom, koji je iz ovog sveta totalno bio isključen kad se vozio na motoru. Ja ću ovaj motor nastaviti voziti kao uspomenu na njega i na način kako je on to radio – s tugom u glasu govori Vildana.
Skromna Goraždanka nema nerealnih ambicija, već želi završiti školovanje, imati porodicu, decu i na “Suzukiju K9”, kojeg je vozio i Muamer, čuvati sećanja na njega.
