Prosečan radnik u Republici Srpskoj ima problem sa vidom, muči ga reuma, pod stresom je, boli ga želudac i pije lekove za smirenje.
Ovo je opšta klinička slika radnika napravljena na osnovu mišljenja stručnjaka sa kojima smo razgovarali. Mnogi radnici antidepresive uzimaju umseto obroka. Zbog malih i neredovnih plata, loših uslova na radnom mestu, prekovremenog rada i svakodnevnog stresa na poslu, sve više radnika oboleva, upozoravaju u Savezu sindikata RS.
– Naša istraživanja pokazuju da je svaki drugi radnik izložen stresu na radnom mestu, svaki šesti trpi psihički pritisak od strane nadležnih, a 11 odsto ih pije antideprisive zbog posla – kaže Božana Radošević, stručni saradnik za ekonomska pitanja u Savezu.
Ona ističe da preko 43 odsto radnika radi prekovremeno a da za to nisu plaćeni, dok ih skoro trećina ne prima redovno platu.
– Sve to izaziva dodatni stres radnicima i obolenja koja nisu profesionalna obolenja nego su postala uobičajena za skoro svako radno mesto – ističe Radoševićeva.
U Zavodu za medicinu rada i sporta kažu da radnici u privredi u Srpskoj najčešće obolevaju od bolesti oka i uha, bolesti vezanih za ishranu i metabolizam, zatim od srčanih obolenja i visokog pritiska, te bolesti mišića i kostiju.
– Prekovremeni rad sigurno negativno utiče na kvalitet rada i na zdravstveno stanje radnika. Pre svega, prekovremeni rad duži od osam časova, a naročito duži od 12 časova dovodi do zamora, a samim tim i do većeg broja grešaka što neminovno može da uzrokuje povrede na radu – kaže Mira Popović, direktorka Zavoda.
Prekovremeni rad je uzrok poremećaja ishrane i tegoba probavnog sistema.
– Sve to dovodi do pada koncentracije i pažnje, psihofizičog zamora, stresa zbog kojeg dolazi do poremećaja socijalnih i porodičnih odnosa, što može proizvesti niz psihičkih problema kod radnika – ističe Popovićeva.
Sistematski pregledi sve ređi
Iako to nije zakonska obaveza, poslodavci bi trebalo da obezbede sistematske preglede za zaposlene bar jednom godišnje.
– Sve manje poslodavaca u privatnom i u javnom sektoru to čini jer je reč o dodatnom trošku. Primera radi, policijski službenici na nivou BiH su zadnji put imali sistematski pre sedam godina. Niko ne vodi računa da je reč o ljudima koji rade težak posao i koji nose oružje, a niko ih ne kontroliše – kaže Borislav Radić, direktor Agencija za mirno rešavanje radnih sporova RS.
