U preduzećima koja se bave proizvodnjom nameštaja u Gradiški nema dovoljno kvalifikovanih radnika, posebno tapetara.
U jednom od najvećih proizvođača tapaciranog nameštaja, nedavno su bili prinuđeni da u proizvodne pogone zaposle više tehničara računarstva, ugostitelja, vodoinstalatera i drugih profila, koje su potom obučili za tapetarske poslove.
U ovom preduzeću, koje najveći deo robe prodaje na inostranom tržištu, kažu da iste probleme imaju i ostali proizvođači nameštaja u Gradiški.
– Nemamo na tržištu dovoljno osnovnih zanimanja jer obrazovanje nije usaglašeno sa potrebama. Osim nameštajaca, iste probleme ima tekstilna i metalska industrija – smatra Slavko Nikolić, vlasnik tapetarije u kojoj je vrednost mesečne proizvodnje 300.000 KM.
Radnici koji su prošli proces interne obuke su zadovoljni. Međutim, zbog neadekvatnog izbora zanimanja, izgubili su mnogo vremena.
Mile Jovićić je nakon sticanja diplome tehničara računarstva napokon ovde dobio tapetarski posao.
Vodoinstalater Nedeljko Puljarević je posle tri godine čekanja posla u struci za koju se školovao, postao tapetar.
– Naučio sam sve što mi je potrebno za rad i zadovoljan sam – kazao nam je Puljarević, koji se dobro uklopio među još 50 kolega u savremenim pogonima gde proizvode krevete, kauče, fotelje.
U Opštini Gradiška kažu da svake godine usaglašavaju potrebe sa obrazovnim programima srednjih škola.
– Problem je što se učenici, često na sugestije roditelja, ne žele školovati za zanate, tehničare ili druga proizvodna zanimanja. Oni se uglavnom opredeljuju za administrativne struke – smatra Ljubimko Čakalj, načelnik opštinskog Odeljenja za privredu.
U Srednjoj školi “Primus” kažu da u saradnji sa privredom, na osnovu interesovanja učenika ili vlastitih procena, obavljaju prekvalifikaciju radnika za mnoga zanimanja.
Najveće interesovanje je za medicinsku i saobraćajnu struku, a imaju dozvolu i za programe deficitarnih zanimanja kao što su tapetari.
Saradnja škola i preduzeća
U Tehničkoj školi su uspostavili dobru saradnju sa preduzećima iz oblasti metalske industrije, gde su obezbedili kvalitetnu praktičnu nastavu i različite vidove stimulisanja učenika.
Vlado Tomić, direktor škole, kaže da svake godine posreduju u zapošljavanju najboljih učenika ali je to dug i temeljit posao kojim postepeno menjaju lošu praksu.
– Time se pokušavaju nadomestiti manjak pojedinih zanimanja na tržištu rada, kao što su zavarivači i još neki zanatski profili – naglašava Tomić.
